VRNJACKA BANJA

vrnjacka banja
Vrnjačka Banja danas ima šest izvora mineralnih voda koje su relevantne za lečenje i primenu balneoloških procedura: Toplu vodu, Snežnik, Slatinu, Jezero, Beli izvor i Borjak. Topla voda je „kiselo-vruća”, temperature 36,5°S, a ostale su hladne različitih temperatura. Najstariji izvor je izvor tople vode koja se upotre-bljavala još u vreme Rimskog carstva, od 1. do 4. veka nove ere, što je dokazano arheloškim nalazima iz 1924. godine. U novije vreme za Topli izvor se zna od 1834. godine, kada ga je opisao baron Herder u svom putopisu po Srbiji.

rimski izvor u vrnjackoj banji

Postojanje dva hladna mineralna izvora, današnji Snežnik i Slatina, oba van granice tadašnjeg banjskog reona, utvrdila je 1896. godine državna komisija. Jedan je tempera-ture 14,2°S i nalazi se nekoliko stotina metara od Kupatila uz Vrnjačku reku, a drugi temperature 12,5°S, koji je otkriven u potoku Slatina. Snežnik počinje da se upotrebljava za lečenje tek 1917. go dine a Slatina 1937. Ostala tri izvora su novijeg datuma: Jezero je otkriveno 1979. godine, Beli izvor 1992, a Borjak 1993. godine na mestu gde je uz reku iznad Snežnika već izvirala mineralna voda. Kaptaže mineralnih voda Vrnjačke Banje vršene su više puta: Tople vode 1868, 1890, 1905, 1924. i 19324937; vode Snežnik 1916,1938. i 1979. godine; vode Slatina 1935,1938 i 1979; vode Jezero 1979. i 1985; vode Beli izvor 1992. i vode Borjak 1993. i 1997. godine.
banja vrnjacka
Prvu kaptažu tople mineralne vode u Vrnjackoj Banji izvršili su članovi Osnovatelnog društva lekovite kiselo-vruće vode u Vrnjcima iz 1868. godine tako što su razbili najveću i najtvrđu stenu, iz koje je voda, kiselo-vruća, naglo pokuljala. Ovde možete pročitai još pno korisnih informacija o izvorima. Drugu kaptažu tople mineralne vode izvršio je inženjer Franc Vinter 1890. godine. Verujući da se „prirodno izvorište Tople mineralne vode nalazi duboko u kvarcitu i da voda kroz pukotine dolazi u sloj rečnog nanosa gde se meša sa običnom vodom i stoga gubi deo toplote i slobodne ugljene kise-line”, Vinter je na lokaciji predviđenoj za podizanje kur-salona napravio prvu bušotinu iz koje je dobio toplu mineralnu vodu temperature 36,87°S Izdašnost ove vode na izvoru u početku je bila zadovoljavajuća, ali je kasnije pala na samo 74 litra u minutu. Ne-dovoljna količina vode za potrebe lečenja nametala je rekaptažu izvora putem dubinskog bušenja. O tome u knjizi Vrnjacka Banja i okolina – od najstarijih vremena go 1941, Vrnjacka Banja, 1996, Milan Sotirović piše:
„Radovi na rekaptaži toplih mineralnih izvora započeli su u proleće 1905. godine po planu dr Kneta, geologa iz Karlovih Vari, koji je predložio primenu kombinovane rekaptaže putem otkrivanja terena i plitkog bušenja. Na prostoru između starog Kupatila i kur–salona, na površini nešto većoj od tri ara, otkriven je teren, odnosno otklonjen rečni i drugi nanos sve do čvrste stene koja je sma-trana izvornom stenom. Izvorna stena termalne vode bila je isprese-cana tektonskim pukotinama, od kojih su neke bile 15 santimetara široke. Kroz te pukotine isticala je topla mineralna voda. Dr Knet je ustanovio pet takvih pukotina oko starog Kupatila. One su bile paralelne i pružale su se pravcem jugozapad-severoistok (…) Posle otkrivanja terena i čišćenja izvorne stene izbušeno je više plitkih sondi od kojih jedna do dubine od 40 metara. Od izvora koji su tada zahvaćeni tri najjača imala su temperaturu 36,5°S. Čitav teren tam-poniran je glinom kako bi se sprečila pojava divljih izvora. Ukupna količina mineralne vode tada je povećana na četiri litra u sekundi, ili oko 340 000 litara u toku jednog dana.”
vrnjci
Jedna od najvećih kaptaža tople mineralne vode preduzeta je 1924. godine. Radovi na otkrivanju terena započeti su 1. marta na mestu ispod ulaza u staro Kupatilo. Otkrivanje terena izvršeno je na širokom prostoru od preko 1 000 kvadratnih metara. Tom pri-likom došlo se do kojom prilikom je zahvaćen širi teren. Tada je napravljena kamena česma a iznad nje okrugla drvena nastrešnica. Posle toga izvršena je regulacija Vrnjačke reke, čime je izvor bio zaštićen od poplava i nanosa.
Radovi na konačnom uređenju prostora Snežnika započeli su 1936. a završeni 1938. godine. Tada je otkriven, raskopan i istražen još širi prostor, zahvaćeni su izvori u tri bivete koje su davale veću količinu mineralne vode izdašnosti od po jednog litra u sekundi. Nad njima su postavljeni drveni stilski paviljoni i dva paviljona za odmor. Ovako uređen izvor služio je gotovo četiri decenije, sve dok na njemu nije izgrađena nova moderna biveta.
Uporedo sa radovima na uređenju Snežnika, tokom 1937. go dine obavljeni su i radovi na istraživanju i zahvatanju mineralne vode na Slatini. Na terenu koji je prethodno otkriven zahvaćeni su izvori ukupne izdašnosti 400 grama u sekundi. Česma je posta-vljena u sredini kružnog, oko dva metra ukopanog prostora iznad koga je bila drvena biveta, jedan otvoreni i jedan zatvoreni paviljon za odmor. Vrnjačka Banja po svemu se može pohvaliti da spada u najbolje banje Srbije.

Rimski izvor i drveno kupatilo sa preko 400 novčića koji su pronađeni prilikom kaptaže tople mineralne vode 1924. godine ukazuju na činjenicu da je ova voda u neku ruku korišćena u vreme Rim-skog carstva, u prva četiri veka nove ere. Pošto je Rimski izvor bio uklesan u steni iz koje je isticala voda temperature 30°S, može se zaključiti da je ova voda služila za piće, a kako se uz izvor nalazilo i drveno kupatilo, zaključuje se da je korišćena i za kupanje, verovatno u lekovite svrhe.
Od tog vremena pa sve do tridesetih godina 19. veka mineralne vode Vrnjacke Banje pokriva mrak jer osim legendi nema pouz-danih podataka da su korišćene u srednjem veku, niti u vreme pod Turcima.
„Verovatno da je ona kroz vekove izbijala čas ovde, čas onde na površinu zemljinu, ali da je većim delom Vrnjačka reka pokri-vala” – piše dr Đoka P. Jovanović, upravnik Vrnjacke Banje na razmeđi 19. i 20. veka u svojoj knjizi Vrnjačka Banja. „Njena toplota, miris malo sumporozni – na pokvareno jaje – ukus bljutav i stežući, sve je to pre odvraćalo obližnji svet, no što je privlačilo pažnju. Izgleda da je u poznijem dobu u početku ovog veka (79. – prim. Peg.) jače izbijala na obali rečnog korita, i seljanke su je počele upotre-bljavati za pranje rublja. Puno korsinih informacija možete pronaći na ovom i ovom linku.

Što se tiče smeštaja Vrnjačke Banje, više o smeštaju možete pogledati na web sajtu koji detaljno opisuje smestaj i bavi se tematikom Vrnjacke Banje smestajvrnjackabanja.com – Vrnjačka Banja Smeštaj . Na ovom sajtu imate jako dobar i edukativan prikaz tipova smeštajnih kapaciteta u Vrnjačkoj Banji.